среда, 8. децембар 2010.

Snezna Devojka














Uhvatila me ceznja
za tobom,snezna devojko,
da naslonim svoje vrelo celo
na tvojim ledenim grudima

I krenuo sam lud kroz zimu,
u divljim planinama, sa likom Zmaja
da im te ukradem,a posle da se borim,
a nisu me cak ni primetili.

Nisam te pronasao,i tuzan sam,
blokovi leda hradni i glatki
skrivaju te od sveta i mene
i pitam se zbog cega postojim.

Ljubavi moja od inja i leda
obuhvaticu tvoj beli ledeni lik
napravicu ti od plamena venac
da te istopim i da te vecno ispijam.

3 коментара:

deda је рекао...

...predivni stihovi!

Charolija је рекао...

Led, ledeni..., rečeno sa toliko topline da će sigurno poteći na kraju. ;)

Анониман је рекао...

Ove reči otapaju ledene bregove!

Постави коментар